Homeopatija je metoda lečenja koja se bazira na doktrini da živi organizam nosi u sebi veliku sposobnost samoizlečenja. Po broju korisnika homeopatska medicina je danas druga u svetu.
Osnova homeopatskog lečenja je zasnovan na principu «slično se sličnim leči» za razliku od principa klasične medicine «suprotno se suprotnim leči». To znači da će se kod homeopatskog principa lečenja, npr. pacijentu koji ima temperaturu dati lek u ekstremno malim dozama koji kod zdravog pacijenta izaziva temperaturu, dok se kod klasičnog načina lečenja daje lek koji suzbija simptom, odnosno snižava temeraturu.
Homeopatski tretman lečenja podrazumeva da se ovakvim pristupom lečenju organizam stimuliše na samoizlečenje. Drugim rečima, simptom se tretira kao prirodni vid odbrane organizma, kome se unošenjem homeopatskog leka, pomaže da na najbezbedniji način organizam vrati u balans i uspostavi ravnotežu.
Bolesnici, naročito hronični, nikada ne pate samo od jedne izolovane tegobe. To je vrlo objašnjivo, jer što se tiče našeg zdravlja odnosno funkcionisanja našeg organizma sve je tesno povezano. Zato se problem, na koji se pacijent žali nipošto se ne sme posmatrati izolovano.
Skup simptoma se posmatra u sklopu funkcionisanja celog organizma, na mentalnom, emocionalnom i fizičkom nivou pacijenta. Osim toga homeopata opservacijom pacijenta donosi zaključke o njegovom psiho-fizičkom sklopu, što vodi ka odredjivanju pravog leka za samo tog pacijenta. To znači da kada bi došla dva pacijenta sa identičnim simptomima bolesti oni bi najvervotnije dobili dva različita leka, jer svako od nas je individua za sebe.
Time se primenjuje jedno od načela homeopatije da treba lečiti čoveka, a ne bolest. Svi lekovi koji se koriste u homeopatiji su prirodnog porekla, bilo da su biljnog, mineralnog, životinjskog ili nekog drugog, u ekstremno malim materijalnim dozama.
